Ја сам Акико
Ја сам Акико
издавач: Лагуна, Београд, 2018.
број страна: 95

 Лирски  роман о девојчици која не воли границе „Ја сам Акико“ Стефана Тићмија (Митића) добио је више награда, похвале читалаца и критике и стављен је на листу од 200 најбољих  књига за децу и младе „Бели гаврани“ Међународне омладинске библиотеке  у Минхену. 

Поетичан, испричан из перспективе девојчице Акико (иако се на његовом крају јављају и други гласови, дечака Марсела и одрасле Акикo), због начина на који су метафорама изражене идеје о ономе што је битно – о љубави (као „бескрајној потрази за топлином“) и  слободи (као излажењу из калупа), упоређиван  је са „Малим принцем“ Антоана де Сент Егзиперија. Као и у случају Езиперијевог дела, појавиле су се недоумице: да ли је овај роман  за децу или за одрасле?  А намењен је свима: детету које ужива у Акикином необичном, изокренутом доживљају света, флуидности, мелодичности и игри, и одраслом, који, чувајући дете у себи, препознаје своја осећања, самерава своје животно искуство и можда лакше улази у дубље слојеве дела.

На самом почетку читалац је позван да буде учесник у интерактивној игри, да додирне тачку којом дело почиње, налазећи тако „додирну тачку“ са аутором књиге сачињене од  фрагмената стварности и обојене гледиштем необичне и усамљене  Акико  која  разговара са дрвећем и са пешкирима. Игре речима и реализоване метафоре су средства којима се постижу ефекти онеобичавања, а речи „васкрсавају“ и  постају „опипљиве“.  Аутор се поиграо и графичким елементима, крупним и ситним фонтом, словима која бледе и фуснотама. А када се у поговору открива идентитет одрасле Акико и порекло ауторовог надахнућа, ако  је читалац  прихватио виђење света Акикиним очима и осетио топлину, може бити сигуран да је са аутором пронашао „додирну тачку“.

Стефан Тићми (1992) рођен је у Лесковцу.  „Ја сам Акико“ је његов први роман за децу.

Одломак из дела

Ја сам била Акико, девојчица са чудним даром да све изокрене.

Док су остали у разреду цртали Снешка, три круга, велики, мањи и најмањи, три грудве као тело, док су наранџастом бојом фарбали шаргарепу, док су доцртавали метлу пободену са стране као да су то Снешкове руке, шерпу са црвеним туфнама, док су цртали усне од тачака и дугмад од тачака, ја сам на једном такође цртала кругове благим покретима, али то су били потиљци људи и темена, шубаре, капе гледане одозго.

Цртеж није био ништа посебно ни величанствено, био је као мрља, наиван, није био Снешко као код других. Њихови цртежи били су пресликани. Исти.

Завршила сам и у себи певала неку глупаву дечју песмицу

 ТРА ЛА ЛА ЛА  ЛА.

Ја сам Акико и певушим кад заврши са цртежом.

Док певушим, у мени заигра уже.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.