Хоћу кући!
Хоћу кући!
издавач: Одисеја, Београд, 2016.
број страна: 87

Књига „Хоћу кући!“ намењена је деци предшколског узраста и почетних разреда основне школе. Она може бити одлично штиво за заједничко читање родитеља и деце, пошто на духовит начин говори управо о њиховим односима.

Јунак ове књиге, дечак Никола, наљутио се на родитеље који су му искључили игрице и послали га у кревет, и волео би да има неке друге, боље родитеље. Жеља му се и остварује путовањем  од  једне до друге планете на којима проналази баш онакве родитеље какве му се чини да би желео да има.

Карикирањем и комичним преувеличавањем Јасминка Петровић налази прави и деци близак начин да  пише о озбиљној теми васпитања.  У „новим“ Николиним родитељима она представља различита родитељска претеривања, од превелике неозбиљности (мама и тата  су  деца млађа од Николе и само би се играла) и претеране брижности (мама-џиница и тата-џин), до превише строгог и захтевног васпитања (озбиљни, коцкасти родитељи). Засмејавајући и децу и родитеље, ауторка на забаван начин даје педагошку поуку о особинама „обичних“, „нормалних“, несавршених  родитеља, какви су Николини, који на првом месту Николу воле, што их чиним и најбољим могућим родитељима.

 Књигу је илустрацијама обогатила Ана Петровић, а оне својом ведрином чине ово духовито дело деци још привлачнијим.

 

 

Одломак из дела

 „Мрак је у тренутку нестао, а Никола је ударио задњицом о трамболину. Одскочио је увис још неколико пута, а онда се умирио. Сасвим. Нетремице је гледао у девојчицу и дечака који су извиривали иза једног дрвета.

 „Здлаво, Никола! Ја сам твоја нова мама“, девојчица се осмехнула.  

„А ја сам твој нови тата!“ – рекао је дечак и запљескао рукама.

 „Хм, то је нека грешка!“ – чешкао се Никола по глави.  „Ви сте млађи од мене. Како можете да ми будете родитељи?“

 „Лепо, моземо“, кикотала се мама-девојчица.  „На твојој планети је све могуце.“

„Али ко ће да ме пробуди за школу? Ко ће да ми спреми доручак?“ – Николу је хватала блага паника. „Ко ће да ме вози на пливање? Знате ли вас двоје уопште где се налази базен?“

„Овде нема ни учења, ни пливања, а најмање спавања“, објаснио му је тата-дечак.

„А шта има?“ – Никола је био у чуду.

„Иглањееее!“ – повикала је мама-девојчица и подигла обе руке увис. „Хајде, сине, ста цекас? Влеме је за иглање! Блзо, блзо, блзо!“

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.