Najduža brada na svetu jednog dedice u priči finske autorke Kristel Rens,  predstavlja glavni motiv slikovnice koja govori o toleranciji, kompromisu i rešavanju problema na najbolji mogući način. U njoj dedicina veoma dugačka brada, na koju je dedica vrlo ponosan, krije razne zagubljene predmete, stvara probleme njemu i njegovoj bakici i dovodi ih u mnoge smešne situacije. Deca – slušaoci i čitaoci ove priče, koja počinje kao što počinju bajke: „Bio jednom…“,  domaštavaju šta bi se sve moglo naći u jednoj takvoj bradi. Bakicino rešenje za probleme s bradom ne samo što je mudro i neobično već izaziva i pravo čitalačko zadovoljstvo jer govori i o velikoj  dobroti i ljubavi u odnosu junaka ove slikovnice.

Kristel Rens (1960) je i napisala i ilustrovala „Dedicu s dugom bradom“. Njeni  crteži i stripovski oblačići, u kojima reči likova prate i dočaravaju narativni tok, decu posebno privlače i zabavaljaju.

Slikovnica je namenjena uzrastu od četiri do sedam godina i podstiče roditelje da sa decom porazgovaraju o važnosti tolerancije i međusobnog razumevanja.