Bandoglavić Strahinja
Bandoglavić Strahinja
izdavač: Laguna, Beograd, 2018.
broj strana: 173

„Bandoglavić Strahinja“ je roman namenjen najpre mlađim tinejdžerima, koji su na granici detinjstva i mladosti,  ali je zanimljiv i deci mlađeg uzrasta. Njen junak Strahinja, iz čije perspektive je roman ispripovedan,  učenik je  šestog razreda. Uzbudljiva detektivska priča o provaljivanju škole prepliće se sa motivima zaljubljivanja i prijateljstva. Zanimljivosti knjige doprinosi i imaginarni lik čovečuljka Gligorija, Strahinjinog pomoćnika u otkrivanju „misterija“ koje ga muče.  

Na pitak i tinejdžerima blizak način, sa mnogo humora,  uvedeni su tipični problemi odrastanja, poput doživljaja sopstvenog tela i ličnih sposobnosti, i odnosa sa vršnjacima, nastavnicima i roditeljima. Skicirani su likovi nastavnika i način na koji ih učenici vide, a likovi Strahinjinih roditelja dati su kao primer dobrog roditeljstva.

U dijalogu Strahinje sa majkom uneto je tumačenje epske pesme sa zagonetnim krajem „Banović Strahinja“, čiji je junak „najveći frajer 14. veka“. Na „metodički“ zanimljiv način  nudi se moguće razumevanje ponašanja likova ove pesme. Između nje i sižea romana vezu čini poruka o zauzimanju tuđe tačke gledišta, što predstavlja način da se  razumeju nečiji postupaci.

Obrti koji radnju romana čine uzbudljivom, istovremeno su i važna pouka o različitim perspektivama iz kojih se nečija ličnost može sagledati. Na taj način se razbijaju stereotipi o fudbalerima, odličnim i lošim đacima ili devojčicama. Iskustvo koje Strahinja dobija o životu, postavši deo jedne detektivske, jedne ljubavne i nadasve jedne priče iz savremenog školskog života, jeste saznanje o složenosti ljudske prirode, o iluzijama i prividima vešto utkanim u dinamičnu radnju blisku savremenom detetu.

 

Siniša Soćanin (1972) piše za decu i odrasle. Za decu je napisao ekološki komad “Gospodari metle“, dramski tekst „Petrarka“ i roman „Bandoglavić Strahinja“.

 

Odlomak iz dela

„Isto popodne, čim sam stigao kući, pročitao sam svog imenjaka Strahinju.

Počinjao sam nekoliko puta. Nisam mogao da se koncentrišem. Tata kaže da je to zbog digitalnih tehnologija, koje nam od mozgova prave ugnjeckanu kašu od mlevene lenje pite. U prevodu, pretvaraju nas u glupake koji ne umeju da zadrže pažnju na jednoj stvari, nesposobne da se koncentrišu i potrude, koji sve žele sažvakano, odmah i bez ikakve muke. Tako smo navikli, kaže tata, „jer to nam pružaju digitalne tehnologije“. Verovatno je u pravu, ali to je moj svet. Oni su morali da se muče, kaže, „za svaku sitnicu“. A ja se, kao, ne mučim kad ovako upropašten, mislim posle Instagrama, uzmem da čitam neku epsku poeziju, pisanu tim starinskim jezikom? Dakle, svako ima svoje mučenje.“

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.