Zejnova svadba
izdavač: Clio, Beograd, 2016.
broj strana: 123
naslov originala:
‘Urs al-Zeyn (عرس الزين)
prevodilac: Srpko Leštarić

Roman Zejnova svadba sudanskog pisca Tajiba Saliha objavljen je 1962. godine i predstavlja, pored njegovog najpoznatijeg dela Sezona seobe na sever, klasika svetske književnosti koji je na srpski jezik preveden tek 2016. godine. Salih je kroz svoja dela spajao Istok i Zapad, preplitao stvarnost i iluziju, u stalnoj je težnji da objedinjava kontraste. Upravo u romanu Zejnova svadba ta želja za sjedinjavanjem realnog sveta sa magijskim, legendarnim i mističnim dolazi do svog punog ostvarenja.

Kroz prožimanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Tajib Salih tka neodoljivu priču o meštanima jednog sela na Nilu u severnom delu Sudana, čiji su životi isprepletani. Sve njih obasjava svojom energijom i smehom mladić pod imenom Zejn. Ime glavnog lika upućuje na nekog ko je „lep“ ili „dobar“, što je odlika njegove unutrašnjosti dok mu je pojava groteskna i u kontrastu sa imenom koje nosi. Naslov romana može da zavara čitaoca da je centralni motiv svadba seoskog mladića. Salih mudro oko ovog događaja kreira priču koja gotovo na lirski način govori o jednom narodu i svim njegovim kulturnim i verskim obeležjima. Opisujući ritam reke Nil, opisuje kako ta zemlja diše i živi. Slikajući njegove žitelje i njihove pojedinačne sudbine sa svim osobenostima tla na kojem su rođeni, Tajib Salih priča univerzalnu priču o ljudima bez obzira na meridijane.

Odlomak iz dela

“Kad bi ostala sama sa sobom i svojim mislima i na um joj došla pomisao na brak, Ni’ma bi osećala da će joj udaja doći odakle se ne nada, kao što božja odluka pada na Njegove sluge. Kao što se ljudi rađaju, umiru i razboljevaju se. Kao što Nil plavi obale, i što oluje dunu, i urme rađaju svake godine, kao što pšenica raste i što kiša pada i godišnja doba se smenjuju, tako će doći i njena udadba: kao sudbina koju je Bog unapred upisao na ploču koja se čuva od pre njenoga rođenja, i od pre nego što je potekao Nil, i pre nego što je Bog stvorio zemlju i sve na njoj. Nije osećala ni radost, ni strah, ni nemir kad bi razmišljala o tome već je osećala samo veliku odgovornost koja će se u jedan mah svaliti na njena pleća. To je moglo biti blisko vreme, a moglo je biti i daleko.”

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.