Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti
izdavač: Arhipelag, Beograd, 2017.
broj strana: 118
naslov originala:
Întamplâri în irealitatea imediata Inimi cicatrizate
prevodilac: Đura Miočinović

Maks Bleher je skoro zaboravljeni rumunski pisac. Po opusu koji je stvorio za vreme svog kratkog života (29 godina) blizak je modernističkoj književnosti. Roman Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti pisao je, dakle, mlad ali i teško bolestan čovek.

 

Priča teče u svetu senki, na ničijoj zemlji, u borbi između propadljive materije i svetlosti duha zarobljenog vremenom i bolesnim telom. Svet klizi, rastače se, stvari se rasplinjavaju. Beg od bola moguć je u predelima tišine. Oni se traže u slučajno nastalim pukotinama u vremenu. Neki ljudi su zatvorili sebe u ljušture i vire otuda kao pacovi, pretrčavajući u strahu kroz život kao preko prometne magistrale. U bolesnom telu Maksa Blehera zarobljen je život koji ne može da se izbori sa kolebljivom stvarnošću. Život  se ljulja, rastače se kao predeo kroz kišu i ponovo se sastavlja. Šta je stvarnost? Koliko stvarnosti ima? Jesmo li svi samo iluzija neke stvarnosti, pokretne slike, prognanici? Naše stvarnosti i nestvarnosti se sudaraju i prepliću. Rađaju se radost, bol očaj… Pisac posmatra sebe „iznutra“, zarobljen je i bez nade. Život mu se kao u snu preliva u paralelne stvarnosti, u skrivene predele duše i u duboke nestvarnosti. Ako je život samo san, dakle nestvaran, moramo se nekad probuditi, a u kakvoj to stvarnosti se budimo? Ovo je naslućivanje nekih drugih svetova. Beznadežno i uzaludno mučno provlačenje između stvarnosti koju stvara naš um, stvarnosti onako kako je drugi vide i stvaraju i slutnja, zapžanje nekih drugih oblika bivstvovanja.

Odlomak iz dela

Sirova materija – u svojim dubokim masama od zemlje, kamenja, neba ili voda – ili u svojim najneshvatljivijim oblicima – u cveću od hartije, ogledalima, staklenim kuglama sa svojim enigmatičnim unutrašnjim spiralama, ili obojenim statuama – oduvek me je držala u nekakvom zarobljeništvu koje se bolno odbijalo o njene zidove produžene u meni, bez smisla – bizarna avantura biti čovek.“

Kako je sjajno, kako uzvišeno biti lud!, govorio bih sebi, i konstatovao s nezamislivim žaljenjem koliko snažnih i glupavih svakodnevnih običaja i kakvo pogubno racionalno vaspitanje su me razdvajali od krajnje slobode života jednog ludaka. Mislim da je svako ko nije imao to osećanje osuđen da nikada ne oseti istinsku širinu sveta.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.