Збивања у непосредној нестварности
издавач: Архипелаг, Београд, 2017.
број страна: 118
наслов оригинала:
Întamplâri în irealitatea imediata Inimi cicatrizate
преводилац: Ђура Миочиновић

Макс Блехер је скоро заборављени румунски писац. По опусу који је створио за време свог кратког живота (29 година) близак је модернистичкој књижевности. Роман Збивања у непосредној нестварности писао је, дакле, млад али и тешко болестан човек.

 

Прича тече у свету сенки, на ничијој земљи, у борби између пропадљиве материје и светлости духа заробљеног временом и болесним телом. Свет клизи, растаче се, ствари се расплињавају. Бег од бола могућ је у пределима тишине. Они се траже у случајно насталим пукотинама у времену. Неки људи су затворили себе у љуштуре и вире отуда као пацови, претрчавајући у страху кроз живот као преко прометне магистрале. У болесном телу Макса Блехера заробљен је живот који не може да се избори са колебљивом стварношћу. Живот  се љуља, растаче се као предео кроз кишу и поново се саставља. Шта је стварност? Колико стварности има? Јесмо ли сви само илузија неке стварности, покретне слике, прогнаници? Наше стварности и нестварности се сударају и преплићу. Рађају се радост, бол очај… Писац посматра себе „изнутра“, заробљен је и без наде. Живот му се као у сну прелива у паралелне стварности, у скривене пределе душе и у дубоке нестварности. Ако је живот само сан, дакле нестваран, морамо се некад пробудити, а у каквој то стварности се будимо? Ово је наслућивање неких других светова. Безнадежно и узалудно мучно провлачење између стварности коју ствара наш ум, стварности онако како је други виде и стварају и слутња, запжање неких других облика бивствовања.

Одломак из дела

Сирова материја – у својим дубоким масама од земље, камења, неба или вода – или у својим најнесхватљивијим облицима – у цвећу од хартије, огледалима, стакленим куглама са својим енигматичним унутрашњим спиралама, или обојеним статуама – одувек ме је држала у некаквом заробљеништву које се болно одбијало о њене зидове продужене у мени, без смисла – бизарна авантура бити човек.“

Како је сјајно, како узвишено бити луд!, говорио бих себи, и констатовао с незамисливим жаљењем колико снажних и глупавих свакодневних обичаја и какво погубно рационално васпитање су ме раздвајали од крајње слободе живота једног лудака. Мислим да је свако ко није имао то осећање осуђен да никада не осети истинску ширину света.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.