ključne reči:

Zavodnik ništavila
izdavač: Solaris, Novi Sad, 2017.
broj strana: 477

Ovo je prvi roman Predraga Markovića. Po rečima pisca roman je započet 1990, a objavljen 2017. godine.  Sazrevao je  kroz te mučne, strahotne godine i iskristalisao se u pravi biser naše novije književnosti. Jeste i istorijski roman, ali počiva na dubokom promišljanju i zapitanosti pisca o isprepletenosti sudbina naroda. Kad počnete sa čitanjem  ovog dela, bivate zavedeni: stilom, temom, izgubljeni u lavirintima ove višeslojne priče i u lavirintima istorije- one o kojoj pišu knjige i kojoj su nas učili i one druge- skrivene. Roman Zavodnik ništavila je slojevit i sastavljen iz više priča. Teško je hodati njegovim hodnicima, potrebna je Arijadna i njeno spasonosno klupko da dođemo do kraja i do istine. Ta nit koja nas sigurno vodi kroz sve priče  je seoba Srba u Rusiju u XVIII veku i doseljavanje izbeglih Rusa u Srbiju posle  Velikog rata. Jednu priču sa svoje samrtne postelje priča Vera Jevgenjevič Klusov,  koja otkriva svoje poreklo. Drugu, njen lažni otac Jevgenije Klusov,  snajperista,  potom doušnik, koji zna ali krije svoje poreklo. On je agent, vlasnik više identiteta, gospodar laži, sluga jednog režima i jedne ideologije s greškom, ideologije koja je naoko naklonjena ljudima, a u stvari “jede” i  uništava ljudskost. Tu je i Igor Istok- Srbin koji se stidi svog porekla, jer su ga učili da je Jugosloven. Imamo još jedan nivo pripovedanja, kada naučnik, građanka, Vera- potomak Srba koji su naselili deo Ukrajine otkriva veru kojoj pripada ulaskom u crkvu Kazanjske Bogorodice. I nit koja drži sve na okupu: seoba Srba u Rusiju. Seobe Srba su tema mnogih romana, ali je ovde njihova slika potpuna. Beznadežnost i tuga tih seoba i sva uzaludnost ljudskih napora. Kad ceo narod krene u potragu za boljim životom ,  dostojnim  čoveka i življenja, a vođeni su snom i idealima o višoj pravdi. I to ne nalazimo jer sa sobom nosimo i naše svađe, podele,  grehe, kao što nosimo i naše ikone i našu veru. Nazad se ne može, jer neće naći ono što su ostavili, a gde su došli nema toga po šta su došli. Dolazimo do spoznaje i realnog doživljavanja večnog ponavljanja istorije. Sve što sada doživljavamo, zanjihalo se u nekim davnim vremenima, a sve što će naša deca doživljavati mi sada začinjemo. Bitno je šta ćemo odgajiti: spas ili propast. Gazimo li bez razmišljanja utvrđenim tragovima, ili učimo da se koristimo iskustvom. Naši preci, idući u spas, išli su u ratove za tuđ račun, bili ogledni kunići u velikoj laboratoriji istorije,  davali najbolje ljude prvake i predvodnike za napredak nove zemlje. I sve seleći se dalje na istok- stigli su na zapad i zatvorili krug. U seobi, u muci, gubili veru, ali ostajale su nada i ljubav kroz koju su se ponovo rađali i vraćali veri i molitvi. Dmitrij Leonidovič Horvat- načelnik Zakaspijske železnice i njen graditelj, upravnik „ srećne, blagoslovene Horvatije”;  Arsen Karađorđević-heroj rusko-japanskog rata; Petar Tekelija- komandant Kavkaskog korpusa, bez otpora pokorio Zaporošku Seč; grof Sava Vladislavič-diplomata u službi Ruske Imperije, utemeljivač ruske obaveštajne službe-sve sami znameniti Srbi, a u domovini mnogi i ne znaju za te junake.  Sve je u ovom romanu: i istorijske činjenice, i čežnja za daljinama koju srećemo u Seobama Crnjanskog, i misticizam Hazarskog rečnika Milorada Pavića.  

Odlomak iz dela

Citat: “Oduvek sam ti govorio: oprezno među miševima. Nikada ne znaš kada će se među svim tim miševima, pacovima, zamorčićima pojaviti lavovi. Vidiš, Vera, lavovi prelaze velike razdaljine. A žive i napadaju u čoporima. I u stanju su da do smrti brane svoju teritoriju. Makar zauzimala i 400 kilometara. Ali im ne pada na pamet da brinu o tuđoj. Da je obilaze. Špijuniraju. Merkaju. I ne mešaju se sa drugim čoporima.”

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.