ključne reči:
, ,
Vreme čuda
izdavač: Laguna, Beograd, 2012.
broj strana: 407

Vreme čuda, koje je sam Pekić označio kao povest, čine dve celine – Vreme čuda i Vreme umiranja. Zajedničko ovim celinama jeste specifičan pristup sadržinskim i kompozicionim odlikama nekih biblijskih priča. Česti su citati i parafraze biblijskog teksta. Međutim, ova formalna srodnost apokrifnog je tipa, jer skriva, lažno predstavlja, pravo značenje teksta koji je u sporu sa pravovernom hrišćanskom dogmom.

U samom naslovu skrenuta je pažnja na centralni motiv dela – čudo. To nije slučajno. Mnogi su se veliki mislioci slagali u jednom, čudo je ono koje veru materijalizuje, nešto potpuno konkretno iz sfere duhovnog, opredmećuje. Smisao čuda jeste podražavanje vere i nijedno se u Bibliji ne dešava tek tako.

Pekićev pripovedač Isusu u ovom delu to ne osporava. Čuda se zaista odigravaju – voda se pretvorila u vino, slepi je progledao, Lazar je vaskrsnuo… Ali naše se iščekivanje izneverava u tome što nijedno od njih ne dovodi do zadovoljenja onoga nad kojim je izvršeno, pre bi se moglo reći da oni čuda koja su nad njima izvršena, trpe.

Čineći da se nijedno od čuda ne dešava zarad čoveka već isključivo zarad same vere, dolazi se do zaključka da su ljudi postali samo sredstvo za ostvarenje različitih ideoloških ciljeva…

Pripovedanje u Vremenu čuda je poput palimpsesta, ispod teksta Pekićeve priče se jasno naslućuje biblijska priča, iako su i sama zbivanja raspoređena tako da se poruka menja.

Kod Pekića stvari su skoro uvek višeznačne, ne vodi se u ovom romanu samo dijalog s Biblijom. Polemiše u ovom delu pisac i sa politikom, ekonomikom, tradicijom, moralom, inovacijom, sa epohom. Sve je to spojeno u jedno nerazmrsivo klupko, kojem običan čovek ne može sagledati ni kraja ni početka, a u koje bude upleten najčešće protiv svoje volje.

Sam pisac isticao je da je on religiozan oduvek bio. Njegov jedini problem, iz kojeg je proistekla, kako on piše, ta nesrećna knjiga Vreme čuda, jeste njegovo gnostičko shvatanje. Njegov problem s religijom, nikada nije bio njegov problem s Bogom.

Roman je prvi put objavljen 1965. godine.

Odlomak iz dela

Da li onaj mladi Bogočovek zna šta se sa njom događa? On se jamačno i ne seća žene koju je video letimično, pod rđavim osvetljenjem i u izopačenom obličju. Nije bila kivna na njega, jer je on učinio što je do njega stajalo: čudo se zbilo, bila je zdrava. Ali ako je tako dobro znao šta će se sa njim dogoditi, ako je znao da njemu predstoji obogotvorenje, on, koji je sve ovo zamesio, morao je predvideti da nju očekuje kamenovanje.

 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.