Umorni kao psi
izdavač: Partizanska knjiga, Kikinda, 2017.
broj strana: 118

Zbirku Umorni kao psi čini osam žanrovski različitih kratkih priča, koje, u rasponu od svedenog realizma do groteskne fantastike, prikazuju raznovrsne slučajeve surove osujećenosti, tragičnog i/ili ironičnog izvitoperavanja međuljudskih odnosa, pre svega onih u okviru uže ili šire porodice. Pritom, nije reč o pojavama i postupcima koji se uobičajeno nazivaju nasiljem u porodici, mada je nasilje u svakoj priči implicitno ili eksplicitno prisutno. Ilić se, naime, služi gradacijom, tako da se u prvim pričama nasilje više izokola nagoveštava, nepriznato, kao da pritajeno vreba iz suzdržanih dodira, pogleda i kratkih replika junaka prve priče, čiji je eponim izvanredni film Karlosa Saure kod nas poznat kao Zmija u nedrima, u kojem se, između ostalog, raskrinkavaju idealizujuće predstave o porodici, mehanizmi psihološkog i ideološkog nasilja unutar nje i opresivno nasleđe društveno-ideološki zadatih porodičnih uloga. Jedina priča u prvom licu, „Guma i čokolada“, kroz anksioznu napetost junakinje koja nam pripoveda o jednom, za nju mučnom, porodičnom okupljanju, kao da sugeriše traumu, projektovanu u „igru“ dece koja zlostavljaju slabijeg od sebe, prenoseći u svoj svet pornografsko-sadističke slike sa ekrana. Nasilje nad vegetacijom, kao manifestacija poriva da se tereti porodičnog nasleđa odbace, da se ličnost, poput posečenih stabala, obeskoreni i, opet neuspešno, prepusti bujici života, i nasilje nad životinjama, tj. slika tranžiranja konja u kasapnici, kao metafora junakovog doživljaja sopstvene pozicije i uloge u svetu, pokazuju Ilićevu težnju da prikaže mnogoobličnost i sveprisutnost nasilja. U svakoj sledećoj priči ono je sve izrazitije, ogoljenije, ne samo u svetu dela već i u jeziku kojim se taj svet gradi, sažetom i gotovo bezosećajno preciznom u predstavljanju doživljaja, misli i postupaka likova, čak i kada se pripovedač prebacuje na tačku gledišta nekog od tih Nedođinaca koji pate, muče, potiskuju ili prikrivaju svoja osećanja, ubijaju…, ali je, istovremeno, i sve surovije, sve više vezano za užitak i zadovoljstvo nasilnika, sve fantastičnijih razmera i pojavnih oblika. Od prigušenog patosa u prvoj, do klimaksa u vidu burleskne karikature tzv. „uspravnog čoveka“ (homo erectus) i njegove nezajažljive i ubilačke muškosti u poslednjoj priči, Ilić prikazuje ljude koji su usamljeni, otuđeni, frustrirani, paranoični, toliko umorni od života kojim žive i samih sebe, da se projektuju u fantazmagorije o samozaboravu, nestajanju i preobražaju/pretvaranju u bića koja, paradoksalno, predstavljaju biološku ili socijalnu degradaciju, svedočeći, zapravo, o etičkoj i degradaciji ljudskosti.

Odlomak iz dela

Grabeći dalje od žene, grabeći dalje od nepokretnog sina, rušeći sve pred sobom svojom nemerljivom muškošću – vremenom će ispuniti zapreminu čitave kuće, čitavog Nedođina, čitavog sveta – veliko klupko uda.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.