Uhvati zeca
izdavač: Kontrast, Beograd, 2018.
broj strana: 209

„Mogla bih vam ispričati svoje doživljaje – tek od jutros“, reče Alisa bojažljivo. „Ne bi imalo smisla vraćati se na juče, pošto sam onda bila sasvim druga osoba.“

„Objasni to!“, reče Kornjača.

„Nemoj, nemoj! Prvo ispričaj doživljaje!“, reče Grifon nestrpljivo. „Objašnjenja se uvek strašno otegnu.“

I bez citata na početku knjige, u naslovu ovog romana naslućujemo aluziju na jedno od najpoznatijih dela svetske književnosti za decu, Alisu u zemlji čuda. Da li ona koja nam u ovom romanu pripoveda priču, u svoju prošlost uskače kao u zečiju rupu, ne bez zebnje kuda će je to odvesti? Ili je druga junakinja ovog romana, Lejla ili Lela, ta za kojom je naša spisateljica pojurila, strmoglavivši se u neizvesno, krenuvši na putovanje, na koje biva potpuno neočekivano pozvana, u potragu za Arminom, mladićem za kojeg je vezuje osećanje prve istinske zaljubljenosti? Ili je Bosna koja nam je u romanu data kao pozornica ključnih događaja, kao neki mitski svet u kojem dnevna svetlost uzmiče pred mrakom, ta izvrnuta stvarnost, druga strana ogledala u odnosu na zapadni svet, na Dablin i Irsku, gde je izgradila iznova sebe? Ali ovog puta čineći to na engleskom jeziku, zakopavši duboko u sebi „svoj jezik i sve ostale jezike koje je svojevoljno napustila, kao nasilnog muža“, onako kako će biti najpodobnija tom svetu u kojem je pronašla jednog Majkla i zasadila avokado, koji, protivno svim zakonima botanike, raste. Roman započinje malim slovom, a ne završava se nijednim interpunkcijskim znakom: „da počnemo ispočetka. Imaš nekoga i onda ga nemaš. I to je otprilike cijela priča“. Kompozicija romana kompleksna je, dva toka pripovedanja međusobno se prepliću, kao dve matice koje vode istom trenutku u kojem će se prošlost i sadašnjost susresti. „To si bila ti. Vidjela sam tebe na onom prozoru. Nešto si htjela da mi kažeš, usred nijemog akvarela. Pomijerila si usne. Nisam ih čula, ali sam ih pročitala. Rekle su mi: samo sam htjela“ Topos putovanja kao jedan od najfrekventnijih u književnosti i u ovom romanu je dominantan. Dve junakinje kreću na put, u Beč. Ali, poput putovanja u bajkama, i u ovom romanu putovanje ne predstavlja tek kretanje u prostoru. Našavši se ponovo skupa nakon toliko vremena, savladavajući kilometre od Mostara do Beča, njih dve iznova upoznaju jedna drugu, uočavajući u kojoj ih je meri sve ono što je činilo njihove živote između, izmenilo. Koncept Lejlinog lika zasnovan je na kretanju: „zaustavljanje i Lejla nikada nisu išli zajedno“. Ali i glavna junakinja zapitana je nad istim motivom: „Mada, da li smo to i dalje mi kad jednom stanemo?“. Ova priča koreni se u motivu ženskog prijateljstva i to čini njenu osobenost. Dve prijateljice, slučajnošću ili usudom, vezane su već prvog dana prvog razreda osnovne škole tako što su sele u istu klupu, ne razdvojivši se do studija kada će događaji na jednom zajedničkom letovanju prekinuti njihovo prijateljstvo. A u godinama tog prijateljstva, detinjstva i rane mladosti, zajedno će proživeti sve ono što ih je nesumnjivo odredilo kao ličnosti, od rata i Arminovog nestanka do prvog ljubavnog odnosa i jutra kada je Lejla poželela da kupi belog zeca. Simbolika zeca mnogostruka je. Shvatamo to dok pratimo nit Sarinog pripovedanja, shvatamo da je svrha i belog zeca i Direrovog zeca s kraja ovog romana, otelotvorenje želje ovih junakinja da održe vezu sa Arminom, ali i jedna s drugom.

Odlomak iz dela

Čestice mraka u krvi zahvatile su mi cijelo tijelo, toliko da sam morala da se naviknem na njih, da ih prihvatim kao nešto suštinski moje, nešto za šta Majkl, i svi drugi Majkli ovog svijeta, nikada neće imati ispravne senzore, što će ih prvo zaintrigirati, a kasnije samo umoriti. Tek će ponekad da nanjuše nelogičnu tugu po ivicama moga bića, neku tamu koja mi se peruta s površine kože, i neće znati kako da je protumače, bez obzira na sve dobronamjerne pokušaje, ljuti jer nisu onaj koji će me popraviti. Čitaće me slijeva-nadesno, uz gomilu riječnika, praveći od mene tvrdo ukoričenu knjigu, a onda će doći Lejla, iščupati joj stranice i napraviti od njih male ptice. Jer samo ona zna da se mrak ne tumači, da nema temu i ideju. Samo ona zna kako da me oslobodi korica.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.