Vladimir Pištalo  (rođen 1960. godine u Sarajevu)  pisac, prevodilac i profesor na Univerzitetu u Vusteru, ostavlja dubok trag u našoj savremenoj književnosti kako svojim romanima, tako i  poetskom prozom i zbirkama priča. Dobitnik je mnogobrojnih prestižnih nagrada (NIN-ova nagrada, Nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji za roman „Tesla portret među maskama“, nagrada „Miloš Đurić“ za prevod poezije Čarlsa Simića). Dela Vladimira Pištala prevedena su na  više jezika i deo su školskog programa  za osnovne škole i gimnazije.

Nakon čitanja romana „Sunce ovog dana“ Vladimira Pištala, dela Ive Andrića više nećete iščitavati na isti način. Pištalo nam podrobno, kroz pisma upućena Ivanu, analizira njegova dela i stavove ujedno ih provlačeći kroz sadašnjost.  Prateći put sunca ovog našeg dana, pisac nam proširuje analitičke i poetičke poglede prema književnoj svesti u istorijskom kontekstu. Autor ukazuje na Andrićeve stavove, na ironiju koju je koristio u „Gospođici“ i u mnogim drugim pričama, a ujedno ih je provlačio i kroz govor i postupke svojih junaka. Pištalo kaže za Andrića da je „čudan dvostruki čovek, mešavina Broha i Bore Stankovića, sufijski ekspresionist“. Autor epistolarnog romana „Sunce ovog dana“ ističe da je Ivo Andrić razumeo ogovarače, klevetnike, uobražene bolesnike, decu, stvaraoce, revolucionare, žene koje stare i mnoge druge jer se vodio motivom „gladnog je valjalo nahraniti i žednog napojiti razumevanjem“.

Vladimir Pištalo spretno uklapa Andrićevu misao u svoju i obrnuto, tumači je i ujedno  nam na poseban način rasvetljava Andrića, navodeći da se plašio odlaska sa ovoga sveta, da je strast smatrao jednim od svojih protivnika i ujedno ističući da nam je on sam rekao da je lenj, lud, da mu „mladost nije bila ni dobra ni lepa“. Analizirajući svaki redak Andrićevog književnog opusa, Pištalo aludira  na srpsku tradiciju, istoriju i kulturu,  podsećajući nas da u svemu primetimo okrepljujuću toplinu sunca, kako pređašnjeg tako i sadašnjeg,  na sebi i duboko u sebi.