Šum vremena
izdavač: Geopoetika izdavaštvo, Beograd, 2017.
broj strana: 190
naslov originala:
The Noise of Time
prevodilac: Zoran Paunović

Najnoviji roman Džulijana Barnsa nosi naziv Šum vremena, baš kao i roman Osipa Emiljeviča Mandeljštama, ruskog pesnika, koji je bio proterivan i hapšen zbog kritikovanja Staljinove diktature. Sličnom temom bavi se i Barns, prikazujući u svom romanu unutrašnje nemire poznatog ruskog kompozitora Dmitrija Dmitrijeviča Šostakoviča, koji je pretrpeo javnu osudu svog muzičkog dela. Autor nam prikazuje ovog velikana kao sasvim običnog čoveka, opisuje njegova osećanja ispunjena dilemama, ali i ljubav prema komponovanju.

 

Delo, zapravo, predstavlja svojevrsnu analizu odnosa umetnosti i vlasti. Autor romana nam, kroz priču o kompozitorovom  životu, pripoveda o umetnicima koji su zbog svog stvaralaštva bili zastrašivani, proterivani, pa čak i ubijani. Prikazuje nam sve njihove strahove i način na koji vlast i diktatura mogu uticati na umetnika i njegovo stvaralaštvo.

 

Radnja romana bavi se ključnim periodima kompozitorovog života i ispričana  je u tri dela („Jedan: Na odmorištu“; „Dva: U avionu“; „Tri: U automobilu“). Sva tri dela počinju sličnom rečenicom koja govori da je baš to vreme najgore vreme. Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič je kompozitor, koji je želeo da bude samo umetnik, ali je, ipak, morao da održava ravnotežu između vlasti i potrebe za iskazivanjem svog muzičkog talenta. Šostakovičev život je prolazio u stalnom strahu i zavisio je od onih koji su narodu nametali svoju volju; od onih koji su zadirali u sve segmente  života, tako da ni umetnost nije mogla, ili smela, biti zaobiđena. Umetnici su bili ograničavani u svom stvaranju, a njihova dela prilagođavana potrebama države.

 

Čitajući ovaj roman, stiče se utisak da je priču o svom životu i svojoj borbi protiv savesti napisao lično Dmitrij Dmitrijevič. Zapravo, taj utisak nakon čitanja knjige, čini ovo delo snažnim. 

 

Džulijan Barns, dobitnik mnogih prestižnih nagrada i diploma, proglašen je vitezom (1988), a zatim i oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). Do sada je objavljeno dvadeset njegovih dela koja su prevedena na više od trideset jezika.

Odlomak iz dela

Umetnost pripada svakom i ne pripada nikom. Umetnost pripada svakom vremenu i ne pripada nijednom. Umetnost pripada onima koji je stvaraju i onima koji je doživljavaju. Umetnost ne pripada Narodu i Partiji više no što je nekada pripadala aristokratiji i mecenama. Umetnost je šapat istorije, koji nadjačava šum vremena. Umetnost ne postoji radi umetnosti: ona postoji za dobro ljudi. 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.