ključne reči:
, ,
Snovi o snovima
izdavač: Clio, Beograd, 2003.
broj strana: 81
naslov originala:
Sogni di sogni
prevodilac: Ana Srbinović, Elizabet Vasiljević

U zbirci kratkih priča Snovi o snovima Antonio Tabuki izmišlja snove dvadeset poznatih stvaralaca. Knjigu otvara san mitskog graditelja i letača Dedala, a onda se nižu snovi književnika (Ovidije, Apulej, Anđolijeri, Vijon, Rable, Kolridž, Leopardi, Kolodi, Stivenson, Rembo, Čehov, Majakovski, Pesoa, Lorka), slikara (Karavađo, Goja, Tuluz-Lotrek) i muzičara (Debisi), do sna Sigmunda Frojda, kojim se zbirka završava. Svaka od priča počinje na isti način, navođenjem trenutka u kome snevači sanjaju. Na svega dve-tri stranice, prepliću se motivi iz umetničkih dela sa činjenicama iz biografija ličnosti koje sanjaju. Mnogi od njih se susreću sa likovima koje su stvorili (npr. Kolodi i drveni lutak, Rable i Pantagruel). Ton pripovedanja je često setan i odgovara atmosferi i logici snova i osećanjima snevača, od kojih neki sanjaju u poslednjoj noći svog života. Drugačiji od ostalih je humorističan ton sna Sigmunda Frojda, „tumača tuđih snova“, koji sanja da je Dora, njegova pacijentkinja. Elementi farse i njegova komičnost zasnivaju se na zameni identiteta.

Tabuki je na kraju knjige dodao sažete biografske podatke stvaralaca čije je snove izmislio. Ovi podaci bi manje upućenom čitaocu mogli da olakšaju razumevanje priča, ali čitalačko uživanje neće se pokvariti čak ni ako čitalac nije poznavalac  života i dela onih koji  u ovoj knjizi sanjaju.

Antonio Tabuki (1943−2012) smatra se jednim od najznačajnijih savremenih italijanskih pisaca, a dela su mu prevedena na oko 40 jezika.

Odlomak iz dela

                   „San Mikelanđela Merizija zvanog Karavađo, slikara i kavgadžije“

„U noći prvog januara 1599, dok je ležao u krevetu sa jednom prostitutkom, Mikelanđelo Merizi zvani Karavađo, slikar i kavgadžija, usni da ga je posetio Bog. Bog mu se javio u liku Hrista, i upirao je prstom u njega. Mikelanđelo je sedeo u nekoj krčmi i kockao se u pare. Njegovi suigrači behu sve same bitange, a poneko od njih beše i pijan. A on, on nije bio Mikelanđelo Merizi, slavni slikar, već jedan od stalnih gostiju, običan razbojnik. Kad mu se Bog javio, on je upravo psovao Hristovo ime i grohotom se smejao. Ti, prozbori bez reči Hristov prst. Ja? Zaprepašćeno upita Mikelanđelo Merizi, ja nisam svetac, ja sam samo grešnik, ne mogu biti izabran.

Ali, Hristovo lice beše neumoljivo, nije bilo izbora. I njegova ispružena ruka nije ostavljala mesta nikakvoj sumnji.

Mikelanđelo Merizi pognu glavu i pogleda novac na stolu. Silovao sam, reče, ubijao sam, ruke su mi ogrezle u krvi. Momčić koji je služio donese pasulj i vino. Mikelanđelo Merizi se baci na hranu i piće. Oko njega su svi bili nepomični, samo je on micao rukam i usnama, poput kakve aveti. I sam Hrist beše nepomičan, i pružao je svoju nepomičnu ruku s uperenim prstom. Mikelanđelo Merizi ustade i pođe za njim.“

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.