ključne reči:
, ,
Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta
izdavač: Laguna, Beograd, 2016.
broj strana: 445

Jelena Dimitrijević, književnica, dobrotvorka i svetska putnica, pisala je pesme, romane, pisma i putopise, a neka od njenih najpoznatijih dela su: Pisma iz Niša: O haremima, Pisma iz Soluna, roman Nove, putopisi Novi svet ili U Americi godinu dana  i Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta.

 

Putopis Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta nastao je tridesetih godina prošlog veka i poslednja je knjiga koju je Jelena Dimitrijević objavila za života. Jelena Dimitrijević na veran način dočarava duh prošlosti opisujući zemlje, gradove i svetinje (Napulj, Aleksandriju, Tutankamonovu grobnicu, Jerusalim, hrišćanske svetinje, Zid plača i mnoga druga mesta), način života ljudi i njihov položaj u društvu. Posebno se zanima za život žena u tim dalekim krajevima, o čemu iznosi svoje mišljenje, ali i emocije, čemu pogoduje njen lirski način izražavanja.

 

Jelena Dimitrijević, svoje utiske i osećanja sreće, ali često i tuge, prikazuje iskreno, dočaravajući na veoma realističan način ono što vidi, oseća, čuje, doživi: dok opisuje Tutankamonovu grobnicu razmišlja o prolaznosti ljudskog života; pogađa je beda i težak život žena u Egiptu; potrešena je siromaštvom egipatskog sela u kome žive Kopti, „ostatak egipatskog naroda iz doba faraona, čije se grane naglo suše, i u čije će osušeno stablo skoro udariti sekira“; gužva na bazaru u Damasku u njoj izaziva uzbuđenje…

 

Prof. dr Biljana Dojčinović, priređivač i autor predgovora putopisa,  kaže da autorka ovog teksta „u svemu što čini, uvažava jednako sve religije, ali je njena senzibilnost pre svega estetička, modernistička, a njena vera jeste poetizacija sveta“.

 

Po rečima priređivača „od 1940. godine do danas, drugi deo nikada nije odštampan – još uvek postoji u rukopisu“.

Odlomak iz dela

Varoš u varoši, neobična i interesantna. U lavirintu ulica vri od naroda i od stoke; žagor ljudi zaglušuje, njakanje magarca zbunjuje, te siromah turist ne zna kako će da ide, sredinom ulice ili krajem pošto, kako se čini, ne postoji pravilo o saobraćaju ni za ljude ni za mazge, kamile i magarce. Vri! Kakvi tipovi! Kakvi kostimi! Kakva oprema na stoci! Koliko rasa i koliko tipova! Jevreji, Arabljani, Sirci, Grci, Jermeni, Kurdi, Druzi i Čerkezi, arapski šeici i francuski generali. A žene: Jevrejke u odelu iz doba pramajke Rahile, muslimanke u feredžama kakve su se nosile za vlade sultan Medžida, a i u čaršafima kakve su do skoro, do svoga oslobođenja, nosile Turkinje u Turskoj, pa hrišćanke-meštanke u kostimima raznoga kroja i raznih boja, pa žene mandatora u haljinama pariske mode  dernier cri, pa turkinje u putničkim mantilima za tropske zemlje, u žutim cipelama s niskim petama i s kolonijalnim šeširom na glavi. Sav taj svet probija se kroz neiskazan metež, kroz žagor nadmašivan vikom uličnih prodavaca na stotinu jezika – najviše istočnih – od kojih je napravljen samo jedan, kako se čini. Jer ja bih se zaklela da oni ni sami ne znaju na kom jeziku šta hvale, prema robi: da li je domaća ili je importirana sa Istoka ili sa Zapada u ovaj stari grad – novi Vavilon.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.