ključne reči:
, , ,
Samo deca
izdavač: Rende, Beograd, 2013.
broj strana: 319
naslov originala:
Just Kids
prevodilac: Periša Perišić

Pank pesnikinja njujorške scene, Peti Smit rođena je 1946. godine u Čikagu. Nakon života u krajnjem siromaštvu, u predgrađu Filadelfije, `67. odlučuje da se preseli u Njujork i počne od nule u potpuno novom okruženju. Zapošljava se u knjižari, gde upoznaje fotografa Roberta Mejpltorpa, svoju srodnu dušu. Najveći deo knjige Samo deca opisuje njegovu pojavu, njihov odnos koji se ne može imenovati, i njihovu zajedničku borbu za opstanak na tadašnjoj dekadentnoj sceni. Oni su neraskidivo povezani sve do njegove smrti, kada mu Peti obećava da će jednoga dana napisati priču o njima.

 

Samo deca nije autobiografija. To su memoari složeni u roman posvećen nekome drugome. Ne samo Mejpltorpu, već i svim ostalim likovima sa scene koji defiluju kroz njihov život (Džimi Hendriks, Džim Morison, Bob Dilan, Endi Vorhol, Alen Ginsberg, Vilijam Barouz…). Ona je i omaž simbolistima koji su njena inspiracija od samog početka bavljenja umetnošću (posebno Bodleru i Rembou). Peti ne govori o sebi, već o odnosima. Ona ih bez ustručavanja razotkriva, a posebno je dragoceno intimno svedočenje o vezi sa nedavno preminulim Semom Šepardom, legendom njujorške dramske scene.

 

Ova knjiga može biti interesantna onome koga zanima kako umetnička karijera može da započne. Međutim, ona se završava u trenutku kada ta karijera doživljava vrhunac – na njenom prelasku iz pesnikinje u rok zvezdu. To je čini posebnim rok romanom, a Peti ostavlja utisak nenametljive spisateljice koja odstupa od očekivanog. Samo deca  je i pravo blago za ljubitelje kontrakulture i svega što je Njujork značio `70ih godina, jer predstavlja pravu riznicu anegdota iz tog vremena. Međutim, ona je daleko od pukog prepričavanja, jer Peti izvanrednim književnim stilom zadire duboko u pitanja umetnosti, ljubavi, odnosa, daje sveobuhvatnu sliku društva jednog vremena i prenosi njegovu atmosferu.

 

U novembru 2010. ona zasluženo dobija jednu od najprestižnijih američkih književnih nagrada National Book Award, u kategoriji ne-fiktivne proze. Ovo je nagrada koju su u vreme o kome ona piše dobili Soul Belou, Pinčon, a i sam „vođa“ kontrakulturnog pokreta, Alen Ginzberg. Danas, ona dobijanjem ove nagrade staje rame uz rame sa savremenim američkim piscima kao što su Suzan Sontag, Don DeLilo ili Džonatan Frenzen.

Odlomak iz dela

Kaže se da deca ne znaju da razlikuju žive od neživih stvari; ja verujem da znaju. Lutkama i olovnim vojnicima deca su sposovna da podare čarobni dah života. Robert je predmetima – bilo u životnu ili umetničku svrhu – bio u stanju to isto da učini uz pomoć svojih kreativnih impulsa i seksualne energije. Prsten s ključevima, kuhinjski nož ili jednostavni drveni ram umeo je da pretvori u umetnička dela. Voleo je svoje radove i voleo je svoje stvari. Jednom prilikom neki crtež zamenio je za par jahaćih čizama – bile su nepraktične, ali imale su neku gotovo spiritualnu lepotu. Glancao ih je i polirao s pažnjom kakvu neki dreser posvećuje dresiranju nekog hrta.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.