Pećina
izdavač: Laguna, Beograd, 2016.
broj strana: 317
naslov originala:
A caverna
prevodilac: S portugalskog preveli Jasmina Nešković i Jovana Tatić

Žoze Saramago je portugalski pisac,  dobitnik  Nobelove nagrade za književnost 1998. godine. Karakteristika njegovih dela je pisanje bez poštovanja gramatičkih pravila i upotrebe znakova interpunkcije. Tako je i u romanu Pećina. Utisak je da se ne čita, već da se  posmatra misaoni tok. Time smo pošteđeni opasnosti da izgovorena reč da drugo značenje osećanjima aktera priče. „Vidi“ se misao, a glasovi su stišani, ali su poruke snažne i daleko se čuju.  Kroz ovaj roman pisac je dao svoje viđenje sveta i društva u kome živimo. Svet kapitalizma, svet manipulisanja ljudima u kome se gube ljudskost i čovečnost. Centar,  ogroman Centar gde je naoko sve podređeno ljudima, a u stvari zatvara ljude u vrzino kolo, nerazmrsivo: radi, troši, spavaj. To je Saramagovo viđenje surove svakodnevice, gde se ljudi pretvaraju u žive robote, mašine, gde su im suptilnim metodama upisani obrasci ponašanja. Loše stvari su odenute u šareno ruho reklame i navodne brige za čoveka. Sve je više pajaca u svetu, a sve manje dvorskih luda čiji bi zvončići drsko pozvali istinu na scenu. U takvoj sredini grnčar Siprijano Algor pokušava da zadrži svoj posao i spase porodicu. On ne želi da bude marioneta. Želi da rizikuje i živi, a ne da iz skloništa posmatra život, ma koliko to sklonište bilo udobno. Kao i u romanu Slepilo, i ovde se postavlja pitanje šta je to važno što ne vidimo. Ili vidimo nejasno. Jer Centar samo liči na život, pa se dolazi do Platonove ideje da su sve stvari samo senka ideje tih stvari, senka onog što je bila zamisao Tvorca. U svojoj borbi Siprijano uviđa da smo većinu lanaca kojima smo vezani i koji nas drže u mraku, u pećini, sami iskovali i jedino ih sami možemo skinuti.

Odlomak iz dela

„E ljudi su stvarno mnogo komplikovani, Tako je, ali da smo jednostavni ne bismo ni bili ljudi“

„… Živeh, gledah, čitah, osetih, Šta će tu čitanje, Čitanjem se skoro sve saznaje, Pa i ja čitam, Onda valjda nešto i znaš, Nisam više baš tako sigurna, Moraćeš onda da čitaš na drugi način, Kako, Ne postoji jedan za sve, svako nađe svoj, koji mu odgovara, ima ljudi koji čitaju čitavog života a da nikadnisu ništa pročitali između redova, koji se slepo drže onoga što je napisano …“

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.