Okorela zemlja čuda i kraj sveta
izdavač: Geopoetika, Beograd, 2010.
broj strana: 487
naslov originala:
Sekai no owari to Hādo-boirudo Wandārando
prevodilac: Nataša Tomić

Čudesna fantazija Harukija Murakamija vodi nas u svet gde su informacije blago o koje se otimaju suprostavljene grupacije- Sistem i Fabrika, odnosno njihovi radnici- kalkulusi i krekeri. A za čuvanje informacija o važnim naučnim saznanjima i eksperimentima koristi se ljudski um, odnosno ono nesvesno u čoveku kao najsigurnije mesto na svetu. Jer ni sami kalkulusi ne znaju šta sve od podataka obrade kroz svoju podsvest. Murakami daje mračnu sliku sveta gde su naučni eksperimenti sa ljudskom svešću i manipulacija njome od vitalnog značaja, a sam čovek i sve ono što ga određuje kao ljudsko biće gurnuto u drugi plan. Glavni junak je usamljen, predan samo svom poslu, zarobljen sistemom, pa u tumaranju kroz svoje dane podseća na Kafkine junake i njihovu borbu sa besmislenim.  Ova priča se odvija u dva paralelna sveta: ovom vidljivom i svetu koji gradi glavni lik u svojoj podsvesti. Fantastična Odiseja, putovanje čoveka kroz mračne predele uma u večnom traganju za svojom suštinom. Priča o sazrevanju i putovanju duše zarobljene u vremenu u potrazi za smislom. A na kraju puta svako nađe sebe onakav kakav je u samoj srži svog bića. U dubokim bunarima ove priče, kroz neobične predele koji kao da su delovi i slike iz snova, misao se sreće sa otvorenom dušom, zaranja u skrivene predele svesti. Glavni junak se drži za sopstvenu misao u potrazi za svojim izgubljenim sećanjem, a ta potraga se jednim delom odvija u neobičnoj biblioteci- u biblioteci starih snova.  Zapitamo se na koliko nivoa funkcioniše svest i kako se menja duša u različitim okolnostima (i da li se menja). I kako je čudesno što svaki čovek na ovoj planeti nosi u sebi čitav jedan svet, neko bajkovit, a neko i košmaran.  “Misao ne poznaje vreme”, govori čudni naučnik. Pa jesu li onda misli ključ besmrtnosti? Kroz tegobnu potragu glavnog junaka, naučnika , njegovu unuku i bibliotekarku prati muzika Boba Dilana, ali i mnogi svetski pisci (Dostojevski, Stendal i njihova dela) koje je pisac čudnim putevima svoje svesti uveo u priču. I u ovom romanu pisac se bavi problemima ljudske egzistencije u današnjem svetu. Nezaobilazan je i motiv biblioteke kao slika potrebe ljudi za sakupljanjem i čuvanjem informacija i znanja. Biblioteka je mesto tišine, kutak smirenja, mesto čuvanja tajne o čovekovoj sudbini.

Odlomak iz dela

“Otvori svoju dušu. Nisi ti zatvorenik. Ti si ptica koja slobodno leti nebom u potrazi za snovima.”

“Ovo je savršen Grad, razumeš? Savršen-to znači da u njemu postoji sve. Ali, ako to ne budeš shvatio kako treba, neće biti ničega. Samo savršeno ništavilo. Dobro to upamti. Ono što ti drugi govore tu se i završava, a ono što sam spoznaš ostaje u tebi.”

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.