ključne reči:
,
Odakle sam bila, više nisam
izdavač: Geopoetika izdavaštvo, Beograd, 2011.
broj strana: 204

Kada je Grad glavni lik priča, kao što se dogodilo u pričama Stankovića, onda se, nakon čitanja knjige, može steći utisak da nismo čitali zbirku priča nego neki omnibus roman. Zapravo, čitava galerija ljudskih sudbina i interesantnih okvira priča veoma uspešno izaziva kod čitaoca osećaj boravka u Lisabonu, osećaj proživljenosti slika koje pripovedač stvara više naracijom i dijalozima nego čistom deskripcijom. Taj čitalački boravak u portugalskoj prestonici odnosi se na razna istorijska razdoblja, tako da ćete imati prilike da prisustvujete razornom zemljotresu iz 1755, da se sklonite od Drugog svetskog rata u Estoril i tamo upoznate Duška Popova i Ijana Fleminga, kao i da osetite savremeni Lisabon preko skica iz života običnih ljudi i njihovih sudbina. Pripovedanje teče mirno, suštinski – prividno mirno, jer se perspektiva pripovedača često meša sa piščevim komentarima u kojima čitamo izvesnu dozu humora i njegovo poigravanje sa dogmom, normom, režimom i svim drugim sličnim stvarima koje su tu da bi nas sputale, ograničile ili zarobile. Ove lisabonske priče autentično prenose ritam zgodnog grada koji može ceo da se vidi sa prozora: i voda kao u Istanbulu, i most kao u San Francisku i Isus raširenih ruku kao u Riju,
a opet sve sasvim drugačije i tipično lisabonsko, portugalsko, tiagovsko.

Odlomak iz dela

                         U Alfamu se ne dolazi kolima. Ulice su preuske i prestrme. Ovde se inače teško i sreće neko ko nije iz kraja, tek poneki turirista nesvestan da se zatekao tamo gde žive ljudi i gde mu može biti i nije mesto.

                        U Alfami su prozori taman toliki da u svaki može da se urami po radoznala bakica. To što je alfamska mahala na padini okrenutoj ka Težu, to njima nije bitno. Babe lep pogled na reku slabo zanima. Više vole da znaju šta se radi po komšiluku, da nadziru ko prolazi ulicom i šta se događa dole na kaldrmi ispod veša što se suši po konopcima. Zbog toga prozori sa strateški povoljnim položajem ovde služe kao osmatračnice: starija osoba se nalakti na okvir, pa nepomična, kao uljani portret izložen na fasadi, ćuti i kibicuje.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.