ključne reči:

Norveška od Bjernsona do Knausgora
izdavač: Orion spirit, Novi Sad, 2016.
broj strana: 208

Dugogodišnji zaljubljenik u nordijske zemlje i veliki poštovalac norveške kulture, umetnosti i književnosti, Ljiljana Maletin Vojvodić je više svojih naslova posvetila ovim krajevima i njihovim stanovnicima, ističući raznolike aspekte njihovog života. Na tragu koji je za sobom ostavila Isidora Sekulić svojim čuvenim delom Pisma iz Norveške nastaje inspiracija za delo Ljiljane Maletin Vojvodić, Norveška od Bjernsona do Knausgora.

 

Ona kroz uvodne autorske tekstove i izborom fragmenata izknjiževnih dela preko šezdeset norveških stvaralaca, daje sopstvenu, autentičnu ali i sveobuhvatnu vizuru jedne od najrazvijenijih zemalja sveta. U tekstovima „Umesto predgovora“, „Norveška od Bjernsona do Knausgora“ i „Norveški pisci na srpskom jeziku“ autorka izdvaja određene segmente dela pojedinih književnika, osvetljava ih iz potpuno novog ugla i kreira sliku jedne zemlje, njenih ljudi, običaja, mentaliteta, kroz stapanje prošlosti i sadašnjosti, potpunije od bilo kojeg putopisa.

 

Bez namere da svojim delom potvrđuje stereotip koji se u srpskoj kulturi javlja kada je reč o shvatanju protestantskog naroda Severa zasnovanog na svojevrsnoj dihotomiji apolonijskog i dionizijskog shvatanja kulture, Ljiljana Maletin Vojvodić  stvara jednu vrstu hrestomatije. Iako je redosled odabranih literarnih fragmenata  sačinjen po abecednom redu autora, ovo delo nudi čitalačku slobodu i svojom kolažnom formom daje mogućnost nelinearnog iščitavanja.

 

Ovu knjigu karakteriše raznovrstan izbor tema i motiva, raznolikost književnih rodova, žanrova kao i stilska slojevitost čime se postiže eklektičan karakter. U velikoj meri odabrani odlomci pripadaju romanima, mada se u ovom svojevrsnom zborniku nalaze i delovi lirskih pesama, drama, pripovedaka, memoara, biografija, socijalnih studija i eseja.

Odlomak iz dela

Tako su uz delove iz Nore, Viktorije, Sofijinog sveta, Doplera, Moje borbe, odabrane i, recimo, zabeleške Torvalda Stoltenberga (1931), nekadašljeg prvog sekretara Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i izaslanika UN tokom rata u BiH koji u svojim memoarima (O ljudima, 2009) evocira sećanja na Beograd Titovog vremena, analizira svoju ulogu u svojim kasnim mirovnim pregovorima na Balkanu, ali govori i o svojoj porodici, kćerkinim problemima s narkomanijom ili o odrastanju svog sina, Jensa (Jens Stoltenberg, 1959) koji će postati premijer Norveške, ali i jedan od likova fikcionalnog romana Erlenda Lua (1969) po imenu Fvonk (2011)…

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.