Normalni ljudi
Normalni ljudi
izdavač: Geopoetika, Beograd, 2019.
broj strana: 247
naslov originala:
Normal People
prevodilac: Vuk Šećerović

Na drugi roman mlade irske spisateljice Sali Runi čekalo se s nestrpljenjem, a dočekan je ovacijama. Čitav svet već neko vreme bruji o njemu, nagrađivan je i hvaljen na sve strane, i to ne bez razloga. Progovoriti tako iskreno i prodorno o jednoj generaciji koja se, čini se, grčevito bori za vazduh, opčinjavajuće je. (Ne)mogućnost komunikacije oseća se u svakom redu koji Sali Runi piše, a ono što začuđuje je upornost glavnih likova, uprkos neprestanom udaranju o zid. Roman govori o mladom paru, prati Merijen i Konela od januara 2011, od njihovih srednjoškolskih dana, do februara 2015, kada, već pri kraju koledža, odlučuju o svojim budućim koracima. Ovo nije uobičajena ljubavna priča, iako govori o ljubavi. Sali Runi se fokusira na muško-ženski odnos, postavljajući u centar dvoje mladih, nesrećnih i neshvaćenih ljudi, svakog sa svojim problemima, koji se, verovatno zbog problema koje imaju, međusobno prepoznaju i zato i prepuštaju jedno drugome, a koji, opet, ne razumevajući do kraja onog drugog, neprestano odlaze, ali se i vraćaju. Nedostatak komunikacijskih veština, ali i suštinsko nepoznavanje sebe čini junake ovog romana nesposobnima za pravi odnos. Zapanjujuća je iskrenost kojom oni staju jedno pred drugo, ali uvek sa zakašnjenjem, prilikom naknadnog susreta, što ih čini još tragičnijim. Sali Runi pripoveda jasno, zalazi u duboke rane tako dobro poznate njenoj generaciji i iznosi ih bez stanke, bez patetike i ne okolišući. One su tu i one su obojile i boje svet čitave jedne mladosti, da bi pokazale koliko ona može da bude otuđena, ali istovremeno i društveno uslovljena i zarobljena kandžama i normama istog tog društva od kojeg se tako očito izdvaja. Budućnost u koju oni gledaju na kraju, zreliji i unekoliko spremniji za život, ipak izgleda svetla, uprkos svemu. Prateći razvoj junaka kroz roman, njihova unutarnja previranja i različite poglede na stvarnost i situacije u kojima se nalaze, čitaoci su suočeni sa svim teškoćama koje sazrevanje nosi, ali i sa jednom toplinom i neprestanom potrebom za nežnošću i pripadanjem. Ne čudi što je jednaku pažnju javnosti zaokupila i TV adaptacija romana, ali svakako treba pročitati ovo delo, proglašeno za knjigu godine 2018. u Britaniji.

Autor preporuke:
 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.