Nevidljivi čovek
izdavač: Agora, Beograd, 2015.
naslov originala:
Invisible Man
prevodilac: Predrag Šaponja

Nevidljivi čovek u osnovi je pripovest u prvom licu o sazrevanju-preobražavanju neimenovanog crnog mladića koga prati mnoštvo pogrdnih imena, pseudonima i lažnih identifikacija, tj. obrazovni roman, koji – zbog burne prirode događanja u koja na putu odrastanja junak zapada ili u njih biva uvučen – sadrži i elemente avanturističkog romana, u kontekstu društvenih previranja u SAD sredinom XX veka. Odgojen u uverenju da je snishodljivo prihvatanje ideologije prosvetljenja i očovečenja crnaca glavni put ka uspehu i napretku, za kojima žudi, junak se više puta suočava sa događajima koji ga primoravaju da redefiniše svoje ideje, ideale i planove. Uverenja se uvek iznova pokazuju kao zavodljivi mamci ili kulise, iza kojih nevidljivi i nepoznati mehanizmi moći potežu konce koji p(re)okreću društvo. Sa njima se junak sudara, prvo na koledžu, zatim u fabrici, a onda i unutar Bratstva (Komunističke partije). Pošto su sve strategije dostojanstvenog preživljavanja i napredovanja u zatečenom okruženju omanule, ambiciozni junak se povlači u podrum–podzemlje–„pećinu“, u bes koji se razvija i ječi u sinkopiranim ritmovima džeza, odbacujući planove zarad improvizacija na temu prava na različitost i raznolikost.

 

Slojevi društva i ideologije kroz koje se junak kreće prikazani su iznijansirano, sa svom svojom kompleksnošću i ambivalencijom, kroz mnoštvo likova, od kojih neki, na nivou fabule, imaju tek neznatnu ulogu, ali su svi psihološki i jezički individualizovani, „opipljivi“. Detalji romana brižljivo su ukomponovani i, pored toga što grade snažnu iluziju stvarnosti, utisak o verodostojnosti i realističnoj iscrpnosti prikazanih iskustava, imaju dodatne, ideološke implikacije – opis postupaka fabričke proizvodnje blistavo bele farbe, na primer. Junakova torba, poklon snishodljivih i nadmenih belaca-donatora, i njegov džep, zajedno sa stvarima koje u njih tokom vremena smešta (robovske verige, groteskna marioneta crnca od krep-papira) postaju, stoga, i simbolične istorijske arhive.

 

Pripovedajući iz svog mraka, „nevidljivi“ teži razobličavanju odnosa moći između i unutar grupa ljudi povezanih (privremenim) zajedničkim interesima koji (pre)oblikuju njihove identitete, ukidajući same mogućnosti identiteta, primoravajući predstavljene aktere, a onda i čitaoce, da neprestano preispituju svoj doživljaj sopstva i svoju predstavu o tome ko su i/ili šta su.

Odlomak iz dela

Šta drugo da vam kažem, osim ono što se zapravo događalo dok su vaše oči gledale? I evo šta me stvarno plaši:

Možda ja, u nižim frekvencijama, govorim baš u vaše ime?

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.