Luzitanija
izdavač: Besna kobila, Beograd, 2017.
broj strana: 213

Luzitanija je prvi roman Dejana Atanackovića, koga je ratni vihor devedesetih odveo u Italiju, gde danas na univerzitetima u Firenci i Sijeni predaje više predmeta iz oblasti vizualne umetnosti i kulture. Njegovo interesovanje za različite predstave tela u istoriji umetnosti našlo je svoj odraz i u njegovom književnom prvencu.

 

Dve godine pre objavljivanja romana Atanacković je realizovao istoimenu izložbu, multimedijalni rad koji čine tekst, predmeti, audio-video instalacije. Istovetni motivi vode, putničkog broda Luzitanije, čije su potapanje i stradanje više od hiljadu njegovih putnika bili i formalni povod za ulazak SAD u Prvi svetski rat, i sa druge strane motivi psihijatrijske klinike u Beogradu, koja u ratnim okolnostima dobija eksteritorijalni status i postaje jedina slobodna zona na okupiranoj teritoriju, čine tematsku okosnicu i Atanackovićevog proznog ostvarenja. Pred čitaocima je fantazmogorični svet romana o odrazima, ogledanjima, ukrštajima onoga što je gore i onoga što je dole, ispod i iznad, spolja i unutra; svet ispunjen kafkijanskim preobražajima na granici sna i jave, nadrealnog i stvarnog, u koji nas uvodi odlično izabran moto iz dela Petra Kočića. Uspostavljajući najpre intertekstualne veze sa Luisom Kerolom i njegovom Alisom u zemlji čuda, te sa Edgarom Alanom Poom, rodonačelnikom detektivske priče, Dejan Atanacković seže i dublje u književnu prošlost dozivajući ona ostvarenja u kojima su prisuni motivi lutanja i putovanja (najpre u smislu obrazovanja) te vođenja i vodiča. Problematizujući odnos ludosti, razuma i gluposti, pri čemu se razumu ne suprotstavlja ludost već ljudska glupost, Atanacković pokreće i pitanja verodostojnosti istorije, odnosno mogućnosti njenog falsifikovanja i manipulacije činjenicama.

 

Odlomak iz dela

„Uostalom, beskorisnost ludaka u odnosu na moderno društvo okrenuto iznad svega proizvodnji i ratu kao temeljnim osnovama napretka, svugde je odredila ludnici ulogu mesta za vežbanje izopštavanja, poput neke izokrenute tvrđave, izlaganjem tela pacijenata praktičnom utvrđivanju granica bola i izdržljivosti, prakse koja će s godinama uvežbavanja dostići vrhunac u nacističkim logorima.”

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.