Лутка од марципана
кључне речи:
, ,
Лутка од марципана
издавач: Геопоетика издаваштво, Београд, 2016.
број страна: 141

Трагајући за темом своје књиге, за тоном и бојом, Мухарем Баздуљ носио се мишљу да његов роман мора бити универзалан и амблематичан. Сматрао је да таква прича мора  у себи да сажима, стварно и симболички, читаво двадесето столеће. Требала му је, дакле, нека парадигматична биографија. Идеално би било да године рођења и смрти главног лика буду што ближе почетку односно крају двадесетог века. Требало би да та особа игра неку улогу у кључним историјским превирањима, у светским ратовима или у хладном рату, у тоталитаризмима, у индустрији забаве. Личност ни анонимна, али ни одвише позната, како закључује сам писац – историјска фигура достојна неке боље енциклопедије.

   Чешка глумица, Лида Барова, имала је све. Рођена је 1914. године, мало након убиства престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Двадесети век родио се из пуцња Гаврила Принципа. У време када је рођена, у Прагу је живео Франц Кафка, тада је писао Процес. Приповедајући о животу своје јунакиње, хронолошки и фактографски, писац успева да нам дочара атмосферу која је владала у првој половини XX столећа. Центар свих збивања у периоду између два рата био је Берлин. У том граду Лида ће наставити да гради своју глумачку каријеру, одбивши понуде које је добила из Холивуда. Ипак, живот Лиде Барове највише ће обележити љубавна афера коју је имала са Јозефом Гебелсом. Сам Хитлер морао је да интервенише како би Гебелс прекинуо ту везу и вратио се својој супрузи. Цена коју је Лида платила била је висока. У годинама након Другог светског рата, када су се многе друге ствари заборавиле, та веза остаће упамћена, а она ће бити оптужена да је сарађивала са окупатором. То ће у потпуности разорити њену породицу.

   Пишчево приповедање прати се као објектив камере, сцена и кулисе су оно што се мења, а звезде као што су Фелини, Софија Лорен или Ђина Лолобриђида засијале су након рата уз Лиду Барову на филмском платну, али  и на страницама ове књиге. Европске престонице, филмске улоге и нове љубави смењују се у животу главне јунакиње. Лида Барова животну сцену напустила је 2000. године, на самом крају двадесетог столећа.

Одломак из дела

„Не тражим заплет – тражим тон, или боју, а остало ће уследити само“ – записала је у свој дневник почетком 1965. године у Паризу Сузан Зонтаг.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.