Гласови
издавач: Clio, Београд, 2013.
број страна: 120
преводилац: Невенка Корица и Српко Лештарић

Мирну свакодневицу малог места на обали Нила, у египатској провинцији, ремети једна наизглед ни по чему необична посета. Три деценије након што је напустио Египат, спасио се сиромаштва, створио каријеру и обогатио се, из Париза у завичај долази Хамид ел Бихери, са супругом Симоном, Францускињом. У средини у којој влада строго поштовање хијерархије и патријархалних обичаја, присуство Симоне, жене из неког другог света, њена лепота, другачије одевање, понашање, навике, изазивају различите реакције мештана, и мушкараца и жена, мотивисане односом и контактом који са њом остварују. Ликови романа –Хамидови рођаци и људи из села, своје „гласове“ о Симони саопштавају кроз низ монолога о сопственом доживљају њене различитости, описујући догађаје повезане са боравком француског пара у селу и, иако не долази до отвореног сукоба, конфликте који се из дана у дан продубљују, да би читава прича добила неочекиван, али језив и трагичан епилог. Оваквим наративним поступком писац на упечатљив начин дочарава читаоцу међусобно неразумевање припадника две различите културе – арапске и европске, ненаметљиво слика живот једне учмале средине, жељне напретка али привржене традиционалним вредностима, и положај жене у таквом окружењу.

 

Роман Гласови египатског књижевника, лингвисте и новинара Сулејмана Фајада (1929–2015) објављен је 1972. у Багдаду, први преводи на европске језике појавили су се деведесетих, у Србији је преведен 2013. године.

Одломак из дела

Све што је било пре овог изненађења које се оборило на наше село без најаве, у нашим очима изгледа нормално и блиско нашем уму. То је живот и никаквог другог живота нема. Свикли смо на њега и на све што он доноси – и смрт, и живот, и смех кад је човек здрав, и јецање кад је болестан, и осмех кад нема брига, и смркнутост кад их има. Али сада, још пре него што се десило ишта конкретно, опипљиво, ишта што би се дало узети руком и видети оком, очи нам већ виде то ново, надолазеће и запањујуће, то што се с висина сручује на наше село, под чијим ударом западамо у осећање да смо заостали и да смо се обрукали. Ишчекујемо без даха. Страхујемо да ћемо себе видети новим очима и да ће нас видети други, тај други што стиже из света оностраног, света који су могли да појме само малобројни умови оних житеља нашег села што читају новине. (Махмуд ибн ел Мунси)

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.