Druge boje. Eseji i jedna priča
izdavač: Geopoetika izdavaštvo, Beograd, 2011.
broj strana: 382
prevodilac: Mirjana Marinković

U knjizi u koju je stalo sedamdeset i šest tekstova – članaka, eseja, kolumni, predgovora, rasprava, raznih zapisa i beležaka, intervju koji je dao za pariski list Paris Review, jedna autobiografska priča, i najzad, beseda koju je održao prilikom uručenja Nobelove nagrade 2006, veliki turski romanopisac Orhan Pamuk piše o svojim sećanjima, radostima i strepnjama, zapažanjima i razmišljanjima o svetu koji se prepoznaje i u njegovim romanima.

Pamuk novinar, esejista, književni kritičar, poput Pamuka romanopisca, na jednako maestralan način u ovoj zbirci „svaštari“ pred čitaoca stavlja svoj umetnički, intelektualni, privatni svet. Piše o svom detinjstvu, porodici, ocu koji mu je, između ostalog, otkrio svet zapadnoevropske književnosti, o mnogim malim stvarima koje boje njegov svakodnevni privatni život, o tome kako je studirao arhitekturu, nameravao da postane slikar, pa je shvatio da želi da postane romanopisac… Već na prvim stranicama knjige, Pamuk beleži: „Da bih bio srećan, potrebno mi je da se svaki dan bavim književnošću“. I on to čini, i kao pisac i kao čitalac. Piše o umetnosti pisanja koje za njega predstavlja „način života“, o tome kako „zatvoren u sobi sa knjigama“ mesecima i godinama stvara svoje romane. Piše o orijentalnoj književnosti i umetnosti, o evropskim piscima kojima se od mladosti divio i čija su dela na njega uticala, pominje Montenja, Stendala, Flobera, Kafku, Tolstoja, Mana, posebne eseje posvećuje Kamiju, Dostojevskom, Židu, Bernhardu, Nabokovu… Piše o knjigama koje je čitao i koje za njega predstavljaju „nezaobilazan deo sveta“. Opisuje svet nizgled običnih ljudi koji ga okružuje, svakodnevni život na ulicama Istanbula, koji je za pisca centar sveta, a i Njujorka „prestonice sveta“, zaboravljenog grada Karsa na severoistoku Turske, Frankfurta, Pariza… Razmatra međunarodni položaj Turske, njeno mesto u Evropi, proces i probleme evropeizacije i identitet ljudi rođenih i odraslih u Turskoj, negde između Istoka i Zapada.

Rođen na Nišantašu, u evropskom delu Istanbula, Pamuk je rastao pod uticajem zapadnoevropske kulture i evropski je orijentisan, ali se ne odriče kulturnog i duhovnog nasleđa Turske. Njegov je svet „mešavina lokalnog, nacionalnog i zapadnog sveta“. A ma gde stvarao, na Istoku ili na Zapadu, „pisac koji najpre u sebi krene na putovanje, otkriće večito neizbežno pravilo dobre književnosti: književnost je dar da se svoja priča ispriča kao priča drugih ljudi i da se priče drugih ispričaju kao da su naše sopstvene“, zaključuje Pamuk u besedi na svečanosti dodele Nobelove nagrade.   

Odlomak iz dela

Odrastao sam u kući u kojoj su se čitali romani. Moj otac je imao veliku biblioteku. Još dok sam bio dete, govorio mi je o velikim romanopiscima – o Manu, Kafki, Dostojevskom, Tolstoju – kao što neki drugi očevi kod kuće govore o generalima ili o svecima. Svi ti romani, veliki pisci romana, u mojoj dečjoj glavi bili su povezani sa idejom Evrope. To nije samo zato što potičem iz jedne istanbulske porodice koja je iskreno verovala u evropeizaciju i koja je, štaviše, zbog toga sebe i svoju zemlju naivno smatrala evropskim i želela da vidi što više evropskim nego što su bili… To je zato što je umetnost romana jedno od najvećih umetničkih otkrića koje je Evropa razvila. 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.