Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjige
izdavač: Geopoetika izdavaštvo, Beograd, 2015.
broj strana: 337
naslov originala:
Uroki čteniя. Kamasutra knižnika
prevodilac: Melina Panaotović

Jedan od najboljih savremenih poznavalaca svetske književnosti, ruski esejista i književni kritičar Aleksandar Genis (1953), rođen i odrastao u Sovjetskom Savezu, u mladosti je emigrirao u Sjedinjene Države. Kao i njegov životni put, piščeva književna interesovanja kreću se između Starog i Novog sveta. Neke od tekstova koje je napisao kao kolumnista ruskog lista Nova gazeta uvrstio je u zbirku Časovi čitanja, sa intrigantnim podnaslovom Kamasutra zaljubljenika u knjige. Napisana sa strašću i humorom, 35 eseja, „lekcija o čitalačkom hedonizmu“, otkrivaju bezbroj informacija i zapažanja o piscima, od antičkog do savremenog doba, o knjigama, književnim likovima i žanrovima, a pre svega o čitanju, i to u današnje vreme, „kada je 21. vek ponudio tako primamljiv skup alternativa knjizi“.

Na „časovima čitanja“ Genis iznosi razmišljanja o mnogim književnim problemima i fenomenima, teškoćama prilikom prevođenja strane književnosti, posebno poezije, nemogućnosti definisanja humora, prožimanja književnosti sa drugim vrstama stvaralaštva – pozorištem, filmom, televizijom, filozofijom, istorijom, naukom, religijom, ali i o vrlo konkretnim situacijama sa kojima se susreće savremeni čitalac, o debelim i tankim knjigama, obećavajućem početku i efektnoj poslednjoj rečenici romana, dobro izabranom naslovu dela, o tome kako čitati antičke pisce, klasike, dramu, Bibliju, disidentsku literaturu, književna dela za decu…

Genis „zaljubljeniku u knjige“ upućuje mnogo važnih poruka – da se čitanje uči, kao i sve ostalo, sticanjem iskustva, da iskusni čitalac treba da teži da u delu pronađe pisca, postavi se na njegovo mesto i gleda na život i jezik njegovim očima. Daje mu i najvažniju lekciju: „Majstorstvo čitanja brusi se čitav život, nikada ne dosežući granice, jer ono nema cilja, osim čistog zadovoljstva“.

Odlomak iz dela

Pohlebkin je opisivao kulinarsku tragediju koja se desila najboljem kuvaru Osmanske imperije. Pozvan na francuski dvor, pripremio je ručak koji niko nije smeo da okusi zbog katastrofalne presoljenosti.

„Nivo soli u jelima“, objasnio je Vilijam Vasiljevič, sa kojim sam imao čast da se dopisujem, „ne zavisi od individualnog ukusa, već od nacionalne tradicije“.

Nešto slično dešava se i sa emocionalnim registrom svake kulture. […] Počeo sam da primećujem stepen emocionalnosti tek onda kada sam, provevši neko vreme na Zapadu, prestao da razumem domaće filmove. Stalno mi se čini da se glumci deru i plaču, čak i kod Čehova.

Znači li to da emocija, kao nivo soli, čini našu kulturu specifičnom, izdvajajući je od drugih?

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.