Bočne grane evolucije
izdavač: Partizanska knjiga, Kikinda, 2017.
broj strana: 212

Zbirka priča Bočne grane evolucije tematizuje subjektivne doživljaje neizvesnosti sveta i dešavanja u njemu, zavisnost stvarnosti od percepcije i sumnju u istinitost i pouzdanost svake pripovesti, pa i sopstvene, sumnju u sam jezik, iz koje se javlja potreba za eksperimentisanjem sa tačkom gledišta. Stoga je svaka od pet priča ispričana na drugačiji način, mada uvek uz pomoć određenog, ne nužno predstavljenog i ne isključivo ljudskog prvog lica jednine. Mnoštvo verzija tj. neuporedivih svedočanstava i izveštaja o dešavanjima (među dvojicom od društva izolovanih prijatelja koje su jednog jutra zatekli mrtve), digresije koje se razvijaju u nove, umetnute, tuđe priče, nagađanja o dešavanjima, međusobno isključive hipoteze, citiranje tuđih reči i komplikovane parafraze, neki su od postupaka kojima se Vejnović služi kako bi preneo dramatičnost potrage za izrazom i razumevanjem. Otuda i potreba raznih pripovedača, od kojih neki predstavljaju i perspektivu pijane odnosno pomućene, „iščašene“ svesti, za minucioznim razlaganjem ambijenta, okruženja, senzacija i utisaka i gomilanjem detalja, a onda i za tropima koji ukazuju na nemogućnost da se stvari i pojave jednostavno i jednoznačno imenuju, a koji, neretko, vode ka travestiji: (auto)ironični, karikirajući ili pompezni atributi i perifraze, urnebesna poređenja i gradacije, metonimijsko prebacivanje delanja na sredstva, organe i objekte. Otuda i nepriznavanje onomastike i deformisanje čitaocima dobro znanih antroponima i toponima.

Kao junakinja prve priče, i sama u agoniji da dođe do adekvatnog opisa svoga stanja i svojih doživljaja jedne večeri, čitalac se često suočava sa bujicama reči, izlomljenim, sinkopiranim rečenicama, istrajnim razlaganjima koja, zapravo, ništa ne objašnjavaju, sem same potrebe za jasnim uporištima u jeziku, uz pomoć kojih pripovedači, a sa njima i čitaoci, u Vejnovićevim pričama pokušavaju da dođu do (samo)razumevanja.

Odlomak iz dela

Nazvati to zajednicom, pa i sporadičnom ili oportunom, pa i ekscesnom, ili čak situacionističkom (kako je katkad nazivaju oni koji ovamo nikad nisu bili dobrodošli), značilo bi istovremeno mutiti i preterivati. No onim što svaku zajednicu čini zajednicom – od dijade supružnika bez dece pa do najmnogoljudnijih nadnacionalnih entiteta na šaru zemaljskom – i naše je društvance raspolagalo u izobilju. 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.