Zemlja zemlja
izdavač: Kontrast, Beograd, 2017.
broj strana: 75

Marko Pogačar, poznat kao pesnički nomad sa jugoslovenskog kulturnog prostora, piše poeziju svesnu sebe, gde reči tačno znaju svoje mesto i gde govor nije drugo do zbirka pogreški. Kompozicijski vrlo vešto izvedena, sa lajtmotivima narandži i rane, usred jeseni, sa mišlju o severu, Pogačareva poezija provocira, izaziva i upozorava. To nisu pesme koje ćete lako čitati, ali će vas definitivno vezati za sebe, proganjati danima i terati da im se vraćate. Karakterišu ih efektne pesničke slike koje začuđuju svojom originalnošću i neobičnošću. Pogačar se služi specifičnim jezičkim izrazom na koji je svoje čitaoce već navikao, a koji svojom ekspresivnošću i intenzitetom obuzima i ostavlja jak utisak. Njegov lirski subjekat se kreće u urbanom prostoru, gradom prekrivenim betonom gde se sve prepliće – zatim ustaješ, usijecaš torzo u zaplet večeri, čvrstu prirodu grada, / izlaziš / da uživaš u svježem mraku. Pogačarev svet je intiman, prožet ličnim asocijacijama i motivima, pun je slojeva kroz koje se treba probijati da bismo saznali osjeća li se ikad / išta kao što zaista jest, da bismo se zapitali o sebi i o svetu, da bismo se probudili i pokrenuli jer čitav svoj život, s naftnim poljem u srcu / čekamo šibicu, pa na kraju i spoznali sebe i svoje mesto u svetu i doživeli trenutak u kojem nešto zasvijetli, // i sve se desi.

Autor preporuke:
Odlomak iz dela

SINTAKSA

Tako smo se do noći tovili suncem i nadlanicama.

bili smo lijek protiv virusa smrti,

ustajali smo i odlazili na tržnicu

pržili jaja sa slaninom,

vrijeme smo vezivali u sitne čvorove

ne bi li ga na koncu, kad se jednom sve razriješi,

imali više, ne bi li u njemu uživali kao svećenik u dječaku,

šuma u početku kiše.

bili smo sisavci predani svojem instinktu,

kao jedini zakon uspostavili smo pravopis,

zaboravljajući da se voli bez točke, uvijek u nizu zareza.

laktova crnih od olova osluškivali smo

kako stvari koje već postoje odaju svoje ime,

a stvari koje će doći drhte pod južnom kožom:

živi su bili hladni i daleki, jaja su cvrčala, novine šuštale

mrtvi su bili blizu.

 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.