13 – Antologija savremene japanske horor priče
ključne reči:
,
13 – Antologija savremene japanske horor priče
izdavač: Tanesi, Beograd, 2011.
broj strana: 371
prevodilac: Dina Hrecak

U okviru izdavačke kuće Tanesi, Biblioteka TOKOJO specijalno se bavi japanskim autorima. Nakon dve antologije savremenih japanskih priča,  na radost svih obožavatelja japanske kulture strave, 2017. godine priređena je i Antologija japanske horor priče. Trinaest priča sedmorice kultnih autora poređane su hronološki, po godinama njihovog rođenja i stvaralaštva. To su: Edogava Ranpo, Tecu Jano, Sakjo Komacu, Rjo Hanmura, Kođi Suzuki, Joko Ogava i Ocuići.

 

Horor je u Japanu deo tradicije još iz Edo perioda, kada su se priče o duhovima i natprirodnom pripovedale i prenosile usmeno. Elementi ovog folklora provlače se i kroz savremeni japanski horor žanr, koji se upravo zbog duge tradicije i kulturoloških osobenosti izdvojio kao specifičan podžanr u okviru horor kulture. Nakon usmene i književne tradicije kao i tradicije u teatru, horor je u Japanu prožeo i strip, film i video-igre.  

 

Ono što ga čini različitim od zapadnjačke tradicije u hororu, jeste izrazito prisustvo psihodrame u kombinaciji sa natprirodnim, šamanizmom,  suptilnom estetikom i postepeno dizanom tenzijom, a kasnije i izrazito bizarnim motivima. Mnogi od autora prisutnih u Antologiji deo su i naučnofantastične književne struje u Japanu. U mnogim pričama ova dva žanra se prepliću.

 

Centralno mesto u Antologiji zauzimju sekvence iz čuvene trilogije Krug Kođi Suzukija. Po istoimenoj knjizi snimljen je i film, TV serija, a napravljena je i video-igra. Američka adaptacija filma popularizovala je autentične japanske folklor i horor motive u celom svetu. Njegova predstava Sadako, dugokose sablasne psihotične žene koja ima moć da ubije, duboko se urezala u svest svakoga ko je pročitao knjigu ili pogledao film. Nasuprot zapadnoj tradiciji, gde su protagonisti u horor priči uglavnom muškarci sa svim svojim maskulinim osobinama, u japanskoj kulturi žene su ta nadrealna zastrašujuća bića koja ubijaju, upravo osobinama koje se tradicionalno pripisuju ženama. One su u svojoj psihološkoj razorenosti toliko daleko od muškog racionalnog sveta, da se postepeno preinačuju u duhove. Međutim, te osobine ih istovremeno čine i nadmoćnima.

 

Čitalac Antologije Trinaest  će se uplašiti na jedan potpuno nov i autentičan način, za koji nije ni verovao da postoji negde u dubini sopstvene psihe. Tek nakon ovog iracionalnog doživljaja, čitalac počinje svesno da se upoznaje sa elementima na kojima počiva japanska kultura strave. Kod mnogih čitalaca oba doživljaja prerastaju u strast zbog koje postaju pasionirani pratioci japanskog horora, bilo da je on deo literature, stripa, filma, video-igara ili svega odjednom.

 

Odlomak iz dela

Ženski glas peva kroz izmaglicu. Kao da ga taj glas goni napred, papirni avion se podiže u beskonačnom letu. Glas pripada nagoj ženi, koja, bela u svojoj nagosti, hitro promiče između zaljuljanih bambusovih stabljika.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.